Varšava - Grad koji se izdigao iz pepela

Ako pitate Poljake šta im najviše smeta, reći će vam da je to što su im Nemci razrušili grad u ratu. I to ne mogu da im oproste

    foto: Marija Nikolić
    Podeli
  • params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?>


Upravo zato, gotovo svaki Poljak će vam u razgovoru pomenuti, tu činjenicu i zapitati se na glas, gde bi danas oni bili i kako bi grad izgledao da nije bilo tog rušenja. Tokom Drugog svetskog rata Varšava je pretrpela neizmernu materijalnu štetu. Nakon napada Nemačke postala je centar otpora, a ustanak u Jevrejskom getu 1943. godine je završio potpunim uništenjem ovog regiona.

Sistematsko paljenje grada

Nakon sloma otpora, stanovnici su odvedeni u logore, a Nemci su bacačima plamena krenuli sa sistematskim paljenjem grada, koje je dovelo gotovo do njegovog potpunog uništenja. Agresori nisu štedeli ni crkve, muzeje ni palate, niti bilo koje objekte od velikog značaja. Međutim, danas kada zakoračite u Varšavu, grad izgleda kao da se ništa od toga nije desilo.

Na prvi pogled verovatno biste pomislili da grad koji je u bliskoj prošlosti bio potpuno uništen ne može mnogo da ponudi u turističkom i arhitektonskom smislu, ali istina je upravo suprotna. Poljaci su odmah po završetku rata krenuli u intenzivnu obnovu grada, rekonstruišući ga u izvornom obliku na osnovu nacrta, slika i sećanja kako je nekada izgledao. Tako da ukoliko ne poznajete istoriju grada, nikada ne biste mogli ni pretpostaviti da sve te divne stare građevine koje vidite imaju svega 70-ak godina staža.

Varšava povratila stari sjaj

Može se reći da je Varšava uspela da povrati svoj stari sjaj, pa i više od toga. Poljaci su po prirodi veoma ljubazan narod, i lako je sprijateljiti se sa njima. Takođe, može se reći da su veoma kulturan i susretljiv narod i mogu da prihvate strance na prvu loptu. Grad je prepun muzeja, a u mnogima je određenim danima besplatan ulaz. Cene u marketima su slične kao kod nas, pojedini artikli su čak i za trećinu jeftiniji nego u Srbiji.

Međutim cene kafe i pića u kafićima i restoranima su više u odnosu na Beograd, dok je iznajmljivanje stanova znato skuplje, gotovo tri puta skuplje nego u srpskoj prestonici. Pa tako, prosečna cena iznajmljivanja stana košta oko 700 evra, pa naviše. Upravo zbog toga se mladi ljudi odlučuju na to da više njih iznajmi stan i živi zajedno . Prilikom dolaska u Varšavu, ukoliko ste planirali da je obiđete sami, prvo uzmite na nekom od turističkih punktova mapu grada, jer će vam pomoći da se bolje snađete.

Gradski prevoz odlično fukcioniše

Ukoliko želite možete se voziti taksijem ili uberom, ali i gradski prevoz odlično fukcioniše. Ista karta važi za autobus, tramvaj i metro, a može se kupiti na automatima koji se nalaze na skoro svakoj stanici ili u podzemnom prolazu. Automati su obično plavo-žute ili crvene boje i funkcionišu po touchscreen sistemu. Laki su za snalaženje, tako da pored poljskog, možete odabrati i engleski, nemački i ruski jezik. Cene karata su različite, od onih koje važe 20 minuta vožnje, 70 minuta vožnje ili 24 sata vožnje.

Iako je članica Evropske Unije, Poljska je zadržala kao svoju zvaničnu valutu poljski zlot. Menjačnice, nisu kao kod nas “okićene” šljaštećim reklamama, i nema ih baš na svakom koraku, tako da ćete se pomučiti dok ih nađete.

Istorijsko gradsko jezgro

Kao i velika većina gradova sa istorijom, tako i Varšava ima svoje istorijsko gradsko jezgro. Stari grad se prostire od Barbakana do Trga Zamak kojim dominiraju kraljevski zamak i kolumna kralja Sigismunda III Vase. Može se reći da je to mesto najživlje i da obiluje kafićima, restoranima i suvenirnicama, i namenjeno je prvenstveno turistima. Na tom potezu, pored širokih trgova, možete da zavirite i u uske uličice sa fasadama toplih zemljanih boja, u kojima su se smestile brojne crkve, zidane u različitim građevinskim stilovima.

Sirena kao zaštitni znak Varšave

Jedna od glavnih obeležja grada je čuvena statua sirene, koja je postala zaštitni znak Varšave, a nalazi se na Pijačnom trgu. Tokom svog turističkog obilaska, možete preći Kraljevski put, koji se prostire u dužini od četiri kilometra, počevši od Kraljevskog zamka pa do Palate Lazjenki. Put se završava kod Lazjenki parka, jednog od najljepših mesta u Varšavi. Ovaj kompleks je poznat po svojoj veličanstvenoj Palati na vodi, letnoj rezidenciji kralja Stanislava.

Grad preseca reka Visla, a na istočnoj obali se nalazi deo grada poznat i kao Praga distrikt. Zbog odvojenosti rekom, prvobitno se razvio kao posebno naselje, a brojni pokušaji izgradnje stalnog mosta su urodili plodom tek u 18. veku, kada je napokon pripojen gradu. Za vreme Drugog svetskog rata ostao je prilično pošteđen u napadima Nemaca. Nakon pada komunizma, ovaj deo grada je doživeo preporod, budući da su se brojni umetnici uselili u napuštene zgrade fabrika, dajući mu jedinstven pečat.

Tekst i fotografije

Marija Nikolić

Komentari(0)

sortiraj