Svi nas uče poslu, niko nas ne uči životu

Knjiga ''Istine i zablude o PR-u'' privukla je ogromnu pažnju čitalačke publike kao malo koja knjiga tog tipa do sada

    foto: Privatna arhiva
    Podeli
  • params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?>




U današnje vreme kada je sve online, i kada je prava retkost da jedna knjiga privuče veliku pažnju čitalaca, to se nedavno ipak desilo. Ovo je knjiga u kojoj autorka Biljana Oljača bez imalo ulepšavanja govori o nekim životnim i poslovnim temama, o stvarima koje je spoznala u toku svoje 20 godina duge PR karijere, i sve to na jedan veoma prijemčiv, dopadljiv i duhovit način.

Knjiga iz koje su svi koji su je pročitali izvukli velike životne pouke, i sigurno spoznali kako da u svom životu i poslu odvoje bitno od nebitnog, kako da prevaziđu neuspehe koji su sastavni deo svake karijere, i koliko je svaki čovek zaista moćan kada svoju energiju i misli usmeri na pravi način, i prema kvalitetnim stvarima u životu.

U želji da našim čitaocima približimo neke od ovih tema ''iz prve ruke'' porazgovarali smo sa autorkom ove knjige Biljanom Oljačom, i zaista uživali slušajući jasne životne i poslovne stavove jedne veoma hrabre i uspešne dame.

Jako je teško odlučiti se šta prvo pitati od ovog mnoštva kvalitetnih tema koje obrađujete u vašoj knjizi. Ali neka se prvo pitanje odnosi na vaše viđenje naših očekivanja od drugih ljudi. Koliko nam naša očekivanja pomažu ili ne u svakodnevnom životu i poslu?

-Ako malo bolje razmislimo shvatićemo da nas ništa ni u životu ni u poslu ne može razočarati (ni ljudi ni situacije) ako nemamo prevelika očekivanja od njih. Kada nešto očekujemo, pa to na kraju ne dobijemo tada dolazi do razočarenja, povlačenja u sebe, depresije i slično. Da takvih očekivanja nije bilo, ni razočarenja ne bi bilo. Tako da nas ne razočaravaju ljudi i situacije, nego naša prevelika očekivanja. Ljudi veoma retko o tome razmišljaju, i vrlo često sebe muče razmišljanjima kako baš oni nemaju sreće u životu, kako su lepe stvari rezervisane za neke druge ljude i slično, jer je nekako najlakše prepustiti se melanholiji i misliti da je sreća i u životu i u poslu zaobišla baš vas i uputula se ka nekim drugim ljudima. A možda su ti drugi ljudi samo imali drugačija očekivanja, shodno tome mala ili nikakva razočarenja i samim tim srećniji i zadovoljniji život.

Kakvo je vaše viđenje kada je empatija u pitanju, i imamo li dovoljno razumevanja za ljude iz našeg okruženje (i poslovnog i privatnog)?

-U mojoj knjizi postoji jedna rečenica koju su gotovo svi koji su pročitali knjigu zapamtili, a koja glasi: ''Jako smo osetljivi kada smo mi u pitanju, i prilično neosetljivi kada su drugi ljudi u pitanju.'' To je moje mišljenje, i na žalost nešto što je naša stvarnost. Takođe smo skloni da vidimo i osuđujemo postupke drugih ljudi, ali vrlo retko sednemo i razmislimo da li smo mi bili dovoljno empatični, prijatni, susretljivi prema tim drugim ljudima od kojih smo isto to očekivali. Da samo jednom nedeljno posvetimo pola sata ovakvom preispitivanju, verujem da bi ubuduće mnogo drugačije sagledavali stvari i bili mnogo popustljiviji prema ljudima oko sebe. Jer jedino ono što ljudima oko sebe damo (dobru energiju, razumevanje, saosećanje…) možemo od njih sa pravom i da očekujemo. Možda to isto nećemo dobiti nazad, ali tek tada imamo pravo da tako nešto uopšte od drugih ljudi tražimo. Moramo početi razmišljati na taj način jer ljude i događaje oko sebe ne možemo promeniti, ali našu precepiju mnogih stvari itekako možemo.

Dakle po vama je lična percepcija jako bitna u svakom segmentu života i posla?

-Lična precepcija i događaja i ljudi je sve. Kada sam pohađala jednu obuku vezanu za razvoj ličnosti trener nam je rekao: ''Najviše me nasmeju ljudi koji kažu: ''Ja sam realan''. Realnost ne postoji, sve je naše lično višenje stvari i događaja oko nas.'' I to je, zapravo, prava istina. Ne kaže se slučajno da je ista čaša za jednog čoveka polu puna, a za drugog polu prazna. Sve je u našem ličnom viđenju, u našoj ličnoj percepciji.

I ne kaže se slučajno: ''Lepota je u očima pomatrača.'' Jedan čovek je nekom veoma lep, dok je u očima drugog taj isti čovek prosečne lepote. Kada ovako pojednostavimo stvari, i o njima razmislimo shvatimo da je život veoma jednostavan, samo ga mi našim prevelikim očekivanjima i ličnim viđenjima prilično izkomplikujemo. I na kraju obično za neke lične ili poslovne neuspehe krivimo život, roditelje, lošu sreću… A u stvari krivi smo samo mi. Ja znam da je ovakvu istinu (kao i mnoge druge istine) nekada veoma teško prihvatiti, ali prihvatili mi nju ili ne to je tako i nikako drugačije.

Jer lakše je svaliti krivicu za neki neuspeh na nekog drugog, a veoma teško sebi reći: ''Ti si kriv.'' Ali prihvatanjem odgovornosti za sopstveni život mi uzimamo naš život u naše ruke, i ne dozvoljavamo da nas nosi životna stihija kao što je to slučaj kod većine ljudi. Upotrebimo svoju unutrašnju moć, svoja životna znanja, usmerimo naše misli i našu energiju na prave ljude i prave stvari u životu, i videćete kako se polako ali sigurno vaš život počinje kretati u potpuno drugačijem-pozitivnijem smeru.

Baš zbog ovakvih stvari je rad na svojoj ličnosti, jednako važan (po meni čak mnogo važniji) od onih poslovnih znanja kojima nas tokom čitavog školovanja uče. I zato se jedno poglavlje u mojoj knjizi zove: ''Svi nas uče poslu, niko nas ne uči životu. '' I to je zaista tačno. Zato bih je u škole i na fakultete kao obavezan predmet uvela ''Životno obrazovanje'' i sigurna sam da bi to bio najkorisnji predmet za sve te divne mlade ljude koji u toj životnoj dobi lutaju, tražeći svoj pravi životni put. A saznanja o važnim životnim stvarima bi im u tome itekako pomogla. Jer ja se danas ne sećam svih onih istoriskih datuma koje smo biflali napamet ne bi li dobili željenu ocenu, ali bih se sigurno setila neke korisne životne lekcije da sam imala prilke da o njima učim od nekog svog profesora.

U knjizi govorite i o načinima kako prevazići životne i poslovne neuspehe? Postoji li efikasan recept za to?

-Univerzalan recept koji bi bio efikasan za svakog čoveka ne postoji. Ali postoje jako dobri načini da se iznad situacije u kojoj se nađemo izdignemo, jer život je amplituda koja se sesatoji od uspona i padova. U uspesima svi umemo da uživamo, ali neuspehe malo ko ume da podnosi. I ima jako mnogo kvalitetnih stručnjaka koji su na prvim poslovnim neuspesima podotnuli, i nikada se odatle nisu izvukli. Bili su genijalni u poslu, ali nisu naučili ove važne životne lekcije koje su ih koštale karijere, i života uspešnog i zadovoljnog čoveka. Zato ja toliko potenciram na tom ličnom razvoju svakog pojedinca, jer sam se tokom svoje karijere u sve ovo o čemu pišem na mnogo primera uverila.

Takođe, veoma često ćete u poslu naići na loše i drske ljude, one koji se služe neistinama i mnogim drugim stvarima ne bi li došli do cilja, one koji sebi u svakom smislu previše dozvoljavaju. I mnogo ljudi se vrlo često zamisli zašto je baš naišao a takvog čoveka u svom okruženju. Ja mislim da nam se ni jedna stvar, ni jedan čovek u životu ne dešavaju slučajno. Svi oni dolaze u naš život da bi od njih naučili neke lekcije. Od nekih kakvi želimo, a od nekih kakvi nikada ne želimo da budemo. I moramo znati da drskost drugih ljudi nema nikakve veze sa nama (jer se mnogu ljudi veoma često preispituju). To ima veze samo sa njima samima i sa njihovim životima. Njima ostavite da se sa svojim izazovima nose na njihov način, a vi produžite vašim putem uspeha.

''Osmeh je važan, ali samo ako je iskren'' glasi jedan odeljak u vašoj knjizi. Gotovo da do sada nisam pročitao negde da se neko bavio osmehom kao veoma bitnim i korisnim segmentom neverbalne komunikacije.

-Osmeh je veoma bitan ''dodatak'' u svakodnevnoj i privatnoj i poslovnoj komunikaciji. Prija i onome ko ga puža, i onome kome je upućen. I ne samo što svima prija, nego je veoma koristan i za naše zdravlje. Rađeno je jedno istraživanje na Univerzitetu u Kanzasu gde su oformljene dve grupe studenata, i obe grupe su imale isti zadatak koji je podrazumevao veoma visok stepen stresa. U jednoj grupi bili su studenti koji se više i češće smeju, a druga grupa je bila namenjena onim ozbiljnijim studentima. Nakon nekog vremena izmeren je stepen stresa kod obe grupe studenata, i kod grupe koja se više smejala izmeren je mnogo manji stepen stresa nego kod druge grupe studenata. Tako da je osmeh veoma efikasno sredstvo za smanjenje stresa u našem telu. Takođe je naučno dokazano da osmeh samnjuje broj oktucaja srca, tako da bi ljudi koji se bave stresnim poslovima morali što više, i što češće da se smeju.

Iskren osmeh se prepoznaje po suženim očima, i otvorenim ustima. Kažu da je iskren osmeh najlakše prepoznati kada vidite da se čovek ''smeje očima''. Neiskren osmeh nije teško prepoznati, i koristi se pristojnosti radi. Međutim, iza ovakvog osmeha se ne krije osećaj sreće i zadovoljstva čiji bi pokazatelj osmeh trebao da bude. Vrlo često neiskren osmeh možemo da vidimo na fotografijama na društvenim mrežama, jer ljudi iz nekog čudnog razloga imaju potrebu da se javnosti prikažu u mnogo boljem svetlu nego što to jeste, da se prikažu kako žive srećne i glamurozne živote, ali ih taj osmeh ih često razotkije. Dakle, osmeh je važan ali samo ako je iskren.

Biljaninu knjigu u Beogradu možete kupiti u knjižari "Zepter" u Knez Mihajlovoj broj 42, i u knjižari "Kolarac" pored Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca na Studentskom trgu.

Komentari(0)

sortiraj