25. Jan
0
Sve više automobila ga ima, a dobar deo vozača ne zna šta je - ADAS
ADAS je kombinacija raznih sistema za pomoć pri vožnji. Dakle, to nije samo jedan sistem koji ima određenu funkciju, već on objedinjuje brojne sisteme kako bi vožnju učinio i bezbednijom i komfornijom
Podeli
ADAS znači „Advanced driver-assistance systems“ - u prevodu, napredni sistemi za pomoć vozaču. ADAS može u velikoj meri da se razlikuje od automobila do automobila, u zavisnosti od modela, generacije, nivoa opreme… Naravno, što je automobil stariji i niže klase, sistemi koji čine ADAS su malobrojniji i „primitivniji“.
Na primer, sisteme koje smo nekada mogli da nađemo samo u
najluksuznijim limuzinama, danas možemo da dobijemo i u malim gradskim
automobilima - ponekad su i deo baznog nivoa opreme. Jednostavno, razni
senzori, kamere, radari i slično postali su znatno jeftiniji i napredniji, dok
su kompjuteri koji objedinjuju rad svih ovih sistema postali neuporedivo brži i
„moćniji“.
Kako ADAS pomaže vozaču
To zavisi od sistema kojima automobil raspolaže. Navešćemo
neke primere:
-Adaptivni tempomat - održava zadatu brzinu kao klasičan
tempomat, ali automatski usporava kada primeti da vozilo ispred usporava i
ubrzava kada vozilo ispred počne da odmiče. Može da koristi radar ili laser za
određivanje udaljenosti, a kompjuter na osnovu brzine i udaljenosti određuje
tempo vožnje.
-Svetla sa automatskom kontrolom - u zavisnosti od
brzine kretanja, osvetljenosti puta i gustine saobraćaja, kompjuter sam
odlučuje kada će se koristiti duga ili kratka svetla, odnosno koliko daleko će
snop svetala ići i slično.
Takođe, savremeni farovi automatski izbegavaju zaslepljivanje drugih vozača.
Mogu i na osnovu GPS-a da osvetle krivinu i pre nego što se do krivine dođe,
tj. pre nego što vozač počne da mota volan…
-Inteligentni ABS - pošto znamo da ABS može da bude kontraproduktivan,
odnosno da produži put kočenja npr. po snegu ili pesku, kod nekih savremenih
automobila kompjuter može da prepozna vrstu podloge i da u zavisnosti od toga
podesi rad ABS-a kako bi se maksimalno skratio put zaustavljanja
-Automatsko parkiranje - sistemi za automatsko parkiranje konstantno
napreduju, pa je kod vozila sa automatskim menjačem potrebna sve manja
angažovanost vozača. Savremeni sistemi za automatsko parkiranje koriste kamere,
senzore, ali i pomoć drugih sistema kako bi prepoznali adekvatno parking mesto
i efikasno obavili parkiranje. Najnapredniji sistemi uopšte ne zahtevaju
prisustvo vozača u vozilu.
-Kamere za pogled iz ptičje perspektive - automobili su danas dostupni sa
sistemom koji praktično prikazuje tlo oko samog vozila tako da vozač na ekranu
može da vidi koliko se približio ivičnjaku, zidu ili nekoj drugoj prepreci.
Kamere su skrivene sa donje strane spoljašnjih retrovizora, kao i na drugim
pogodnim mestima napred i pozadi. Iako ovaj sistem pomaže vozaču da sam parkira
auto, takođe može da ga koristi i sistem za automatsko parkiranje pošto i njemu
„dobro dođu“ informacije o tome koliko su se točkovi približili ivičnjaku i
slično.
-Upozorenje na vozila u mrtvom uglu - naziv sistema sve
objašnjava. Kada registruje vozilo u mrtvom uglu počeće da obaveštava vozača
vizuelnim i audio signalima, u zavisnosti od toga da li nastavlja da se kreće u
svojoj traci ili eventualno počinje da se prestrojava u traku u kojoj se nalazi
vozilo u mrtvom uglu.
-Automatsko kočenje - u zavisnosti od proizvođača,
modela i generacije, postoje brojni sistemi koji koriste kamere, radare ili
lasere kako bi prepoznali rizik od udara u drugo vozilo, pešaka, biciklistu ili
bilo kakvu prepreku. Jedan automobil može da ima više ovakvih sistema za
različite uslove vožnje i sa različitom namenom, pri čemu vozač prvo može da
dobije upozorenje i ukoliko odmah ne odreaguje, doći će do automatskog kočenja.
Neki sistemi u određenim situacijama mogu da izvedu i manevar izbegavanja
prepreke istovremeno sa kočenjem, naravno, ukoliko postoji prostor za to (npr.
na auto-putu).
-„Crosswind stabilization“ - ovaj sistem detektuje iznenadne i snažne
bočne udare vetra i automatski deluje na upravljački sistem i kočnice na
pojedinim točkovima kako bi zadržao automobil na zadatoj putanji. Ukoliko auto
ima aktivno oslanjanje i ono može da utiče na smirivanje situacije.
-Upozorenje na nenamerno napuštanje trake – ukoliko niste dali migavac, a
auto počne da prelazi u drugu traku, ovaj sistem će pretpostaviti da ste
zaspali, da gledate u telefon ili nešto slično, pa će se potruditi da vas na
neki način upozori ili čak zadrži auto u svojoj traci. Ovaj sistem može i da se
deaktivira.
-Sistem za detekciju umora kod vozača - kamera prati oči
vozača, a kompjuter ima softver koji može da prepozna znake umora (učestalo
treptanje, pokrete očiju…). Istovremeno sistem za upozorenje na nenamerno
napuštanje trake prepoznaje šablon koji ukazuje na umor vozača (npr. učestalo
prelaženje iz trake i iznenadno korigovanje putanje)… Proizvođači imaju razne
pristupe ovom problemu, kao i razne načine da upozore vozača da je suviše
umoran da bi nastavio vožnju, pa čak i da ga razbude ili probude ukoliko
situacija postane kritična (vibriranje volana i sedišta, zvučni i svetlosni signali,
kratko oštro kočenje…)
-Pomoć pri paničnom kočenju - ovaj sistem prepoznaje iznenadan i oštar
pritisak na papučicu kočnice, što se obično dešava u nepredviđenim situacijama,
kao kada npr. dete istrči na put. Istraživanja su pokazala da u takvim
situacijama vozači vrlo često ne pritisnu dovoljno snažno papučicu kočnice ili
čak popuste pritisak nakon što ih iznenadi pulsiranje papučice zbog rada ABS-a.
Zato ovaj sistem automatski maksimalno pojačava silu kočenja.
-Prepoznavanje saobraćajnih znakova – neretko vozači
uopšte ne primete znak za ograničenje brzine, naročito na putu sa više traka, u
gužvi i slično. Stoga postoji vrlo koristan sistem koji uz pomoć kamere snima
saobraćajne znakove i obavesti vozača kada registruje znak za ograničenje
brzine.
-Upozorenje da ste se previše približili automobilu ispred u
odnosu na brzinu kretanja – ovo funkcioniše tako što sistem procenjuje da
li ćete uspeti bezbedno da se zaustavite ukoliko auto ispred vas iznenada
zakoči. U zavisnosti od sistema, možete da ga deaktivirate, da podesite koliko
smete da se približite, kakva upozorenja želite...
Informišite se na vreme
Naveli smo samo neke primere, kao i okviran način rada. Kupce
mogu da zbune različiti nazivi za praktično identičan sistem kod
različih proizvođača, slično kao što ESP, odnosno elektronsku kontrolu
stabilnosti, proizvođači različito nazivaju. Takođe, mnogi vozači čiji
automobili imaju ADAS nisu upoznati sa svim mogućnostima i ograničenjima ovog
sistema, ne znaju da određene funkcije mogu da se podešavaju prema
njihovim željama i potrebama, ne znaju uopšte kako neki sistem može da
odreaguje u određenoj situaciji - na primer, kada auto „sam od sebe“ iznenada
prikoči ili počne da vibrira volan.
Zato savetujemo da pažljivo pročitate uputstvo za
korišćenje - informacije koje nađete u njemu mogu da vas poštede mnogo
stresa i nervoze, da vam olakšaju vožnju i slično. Međutim, mogu i da vas
upozore na ozbiljna ograničenja nekih sistema i tako pomognu da izbegnete
udes ukoliko spadate među one koji se suviše oslanjaju na „automatiku“. Svesni
smo da je čitanje uputstva za korišćenje auta uglavnom naporno i
dosadno, ali u ovom slučaju zaista se isplati – i zbog bezbednosti i
zbog prijatnije vožnje.
Zaključak
Napredni sistemi za pomoć u vožnji konstantno se unapređuju i
ubacuju se novi, tako da sve što znate o ADAS-u ili što pročitate negde, ne
treba uzimati zdravo za gotovo. Sistemi koji čine ADAS mogu u velikoj meri da
se razlikuju po mogućnostima i načinu reakcije u zavisnosti od automobila. Zato
je naročito opasno kada neki vozači bukvalno prepuste ADAS-u upravljanje
vozilom u određenim situacijama kako bi „vršljali“ po društvenim mrežama.
Ovo je odličan recept za tragediju. Koliko god ADAS bio napredan, uvek
može da pogreši...
(www.polovniautomobili.com)
Komentari(0)