19. Dec
0
Superheroji proizvodnje - Savremeni roboti pomažu na svakom koraku
Oni su doslovno svuda. Imamo ih kod kuće, u bolnicama ili fabrikama. Njihov je svet neverovatno raznolik, istorija zanimljiva, a sposobnosti zapanjujuće. Upoznajte Škoda robote
-
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
Podeli
Robotika i artificijelna inteligencija pojmovi su koji su sve češći, pa čudi da čovečanstvo još uvek nije došlo do jedinstvene definicije šta je zapravo robot. „Mislim na industrijske robote, koji su moj svakodnevni posao. Svi znamo šta je to robot, ali kad bi svako od nas napisao svoju definiciju, definicije ne bi bile iste,“ kaže Jan Čejka iz Škoda sektora za zavarivanje i elektriku, koji će biti Škoda Storyboard vodič u svet robotike.
Nije preterano opisati ove mašine kao superheroje. Mogu da
rade bez prestanka, ne umaraju se i imaju nadljudske sposobnosti: lako podnose
teret težak i do pola tone. Takođe su daleko precizniji od ljudi. Oni mogu da
izvode linearne pokrete u ravnoj liniji s neuporedivo većom preciznošću i
sigurnošću od najveštijeg hirurga. I na kraju, ali ne manje važno, roboti su
odlični matematičari: u trenu mogu da preračunaju sve vrste prostornih
koordinata, da pomere koordinatne sisteme, prilagode putanju ruke i precizno
uhvate traženi objekat.
Jan Čejka
-Volim da kažem da je robotika kraljica inženjerstva.
Objedinjuje sve savremene nauke i tehničke discipline – matematiku, fiziku,
programiranje, inženjerstvo i dizajn, senzore, inženjerstvo materijala ili
elektrotehniku. Zanimaju li vas motori? Programirate li? U robotici ćete naći
gotovo sve što se danas može proučavati u tehničkim školama. Osim toga,
rezultati istraživanja mogu da se primene u ovom području, bilo da se radi o
istraživanju matematike, artificijelne inteligencije ili novih materijala, a
sve se to može koristiti u dizajnu menjača ili razvoju maziva - kaže Jan Čejka stručnjak
za robotiku.
Zavarivanje bez ljudske
intervencije
U Škodi radi više od 4000 robota. Zavarivanje, rukovanje i
lepljenje su najautomatizovaniji procesi, koji čine oko 85 posto aktivnosti
robota. Preostalih petnaest posto tehnologija kojima upravljaju roboti
obuhvataju aktivnosti poput klinčovanja, prirubljivanja, četkanja ili laserskog
lemljenja.
-Robotika je složenija na mestima gde se novi deo dodaje na
liniju i u području završne obrade. Tu, dakle, pokušavamo da primenimo
kolaborativne robote. Sve više radimo i sa onim što je poznato kao sistemi
vizije, koji postupno automatizuju unos – robot može da odabere pravi deo s
palete i sam ga zgrabi - kaže ovaj stručnjak.
Iz toga proizlazi da robotizacija ima najviše smisla za
rutinske i pre svega fizički zahtevne aktivnosti. Cilj, naravno, nije ostaviti
ljude bez posla, nego olakšati. Ljudi su nezamenljivi u velikom delu posla:
brzo donose odluke, imaju finu i preciznu motoriku i mogu da razmišljaju. U
svakom slučaju, neko se mora brinuti o robotima, održavati ih u pogonu,
popravljati ih i programirati.
Kovanica koju je
kreirao češki pisac
Prva osoba koja je upotrebila reč „robot“ bio je češki pisac
Karel Čapek 1920. godine u svojoj drami R.U.R. (Rosumovi univerzalni roboti).
To su bili „humanoidni“ roboti, koji izgledaju i ponašaju se kao ljudi, samo
što im nedostaju emocije. Roboti su trebali da rade tako da ljudi mogu da
provode svoje vreme na smislenije načine. Reč „robot“ je izvedena iz češke reči
za feudalni rad.
Kakvi se roboti mogu
naći u Škodi
Stacionarni roboti
Stacionarni roboti se uglavnom koriste u industriji. Njihovi
krakovi deluju samo u određenom unapred definisanom prostoru. A kategorizovani
su prema vrsti prostora: ograničenja su određena dizajnom robota, rasporedom
osa, dužinom i brojem krakova. Kartezijanski roboti kreću se po
perpendikularnim osama i njihov radni prostor je kocka ili blok, dok
cilindrični roboti pokrivaju zamišljeni cilindar ili kuglu.
SCARA (selektivna
kompatibilna zglobna robotska ruka)
Ovo je cilindrični robot koji se uglavnom sastoji od
rotirajućih osa. Mali je, brz i precizan, što ga čini pogodnim za rukovanje i
sastavljanje komponenti. Takođe može da izvrši fina podešavanja poravnanja
dela.
Zglobni roboti
Najčešći industrijski roboti su ugaoni ili zglobni.
Industrijski roboti sa šest osa sastoje se od dva mehanička dela koji se
nazivaju manipulator i zglob: oni omogućavaju robotu ne samo da ispruži ruku,
već i da se okrene do željenog ugla pomoću zgloba.
-Kuka roboti su najbrojniji u našim zavarivačkim pogonima,
ima ih preko dve i po hiljade. Slede roboti japanskog proizvođača Fanuc, a
nedavno je angažovano šezdesetak robota švedskog brenda ABB. Dobavljače biramo
prema postavljenim standardima u saradnji s Volkswagen grupom. Oni moraju da
podržavaju naše tehnologije, od rukovanja do otpornosti ili laserskog
oblikovanja. Zatim postavljamo sopstvene softverske biblioteke u strojeve.
Nijedan robot nije jednonamenski – svaki je programiran za obavljanje svih
zadataka - objašnjava Čejka.
Tipična primena ugaonog industrijskog robota sa šest osa u
Škodi je otporno zavarivanje karoserije. Na telu ima hiljade tačaka
zavarivanja. Svaku tačku zavarivanja robot izvodi s preciznošću unutar
desetinke milimetra. Osim toga, roboti su opremljeni funkcijom balansiranja
koja im omogućava podešavanje položaja klešta za zavarivanje u odnosu na lim i
na taj način kompenzuju sve netačnosti.
Uslužni roboti
Uslužni roboti su neindustrijski pomoćnici koji nisu
namenjeni proizvodnji već za pomoć čoveku u određenim aktivnostima. Drugim
rečima, pružaju usluge ljudima i opremi – poput robotskih usisavača.
Roboti na točkovima
Oni nisu fiksirani na mestu i njihov je zadatak da se
slobodno kreću na točkovima ili gusenicama. Razlikuju se uglavnom po broju
točkova koje koriste i njihovom rasporedu – cilj je da robot može da savlada
razne prepreke u svojoj okolini. Važan je i dizajn samih točkova, na primer
veličina i obloga. Budući da se roboti kreću okolo, moraju da imaju navigacioni
sistem. Ovi roboti mogu da obavljaju sve vrste zadataka - poput prikupljanja
uzoraka na Marsu. Ali oni se obično koriste u industriji, na primer u obliku
AGV (Automated Guided Vehicles). AGV su najveći robotski pomoćnici u Škoda
logistici. Pomažu u transportu delova od skladišta do proizvodne linije.
Viljuškari bez vozača mogu da utovare paletu delova direktno na liniju.
Viljuškari bežično komuniciraju s kontrolom linije, jer treba da prime poruku
da mogu sigurno da utovare paletu.
Hodajući roboti
Oni koriste noge i stopala za kretanje. Često oponašaju stil
hodanja ljudi ili životinja, a ponekad se nazivaju robotima koji skaču. Ove
vrste kretanja omogućavaju im bolje kretanje na zahtevnom terenu. Najveći
izazov za dizajnera je robustan i brz matematički aparat kontrolnog sistema
koji može da održi robota u ravnoteži i sinhronizuje sve njegove udove tako da
robot ne padne ili posrne. U ovu kategoriju spada, na primer, robot Atlas
kompanije Boston Dynamics.
Hodajući roboti nisu previše zastupljeni u industriji, ali
uprkos tome možete ih sresti u Škodi. U sklopu projekta digitalne fabrike
testiraju se različite mobilne platforme koje bi mogle da skeniraju proizvodnu
opremu kako bi digitalni model sinhronizovali sa stvarnošću. U tu svrhu, u
saradnji sa Češkim tehničkim univerzitetom u Pragu testirana je, na primer,
mogućnost postavljanja robotskog psa ili pauka.
Specijalizovani roboti
-Poslednja kategorija robota nije definisana; za naše potrebe
možemo ih nazvati specijalizovanim. Oni uključuju robote dizajnirane za
određene veštine. Neki mogu da plivaju, lete ili rade u rojevima, drugi su mali
poput atoma. Ovi nano roboti bi jednog dana mogli da pomognu u uklanjanju
ćelija raka u ljudskim telima, na primer. Neki roboti mogu da se bore na bojnim
poljima, drugi pomažu u čišćenju naših domova - kaže Čejka.
Još jedna zanimljiva primena je egzo-kostur, funkcionalna
struktura koju ljudi mogu da nose kako bi povećali svoju snagu, poboljšaju
radnu ergonomiju ili čak zamene udove koji nedostaju.
-Možemo reći da naši roboti rade u roju u radionici za zavarivanje. Roboti međusobno komuniciraju i ljubazno jedan drugome daju prednost ako su u opasnosti od sudara. Moglo bi da se dogodi i da vam robot preleti iznad glave. Škoda testira autonomne dronove u logistici. Mašine i manipulatori za poboljšanje ergonomije rada takođe su uobičajeni u montaži. Kolaborativni roboti koji dele radni prostor sa čovekom i nisu odvojeni nikakvom mehaničkom barijerom takođe bi mogli da uđu u ovu kategoriju. Ovakvi roboti nam pomažu pri lepljenju ili merenju dimenzija delova - zaključuje Čejka.
Komentari(0)