Lejland - Muzej na točkovima

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd jedini na svetu ima autobus Lejland, i to čak iz 1961. godine. Na ovom raritetnom autobusu nikada nije urađena generalna, a prešao je 1,2 miliona kilometara

31. Jan 0

Dragan Stanimirović
    foto: GSP BEOGRAD
    Podeli
    • params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?>




Dok su bili svakodnevno u upotrebi, motori su paljeni 1. novembra, a gašeni tek u martu sledeće godine! Radili su neprekidno punih pet meseci, a trošili su oko 30 litara po času. U Lejlandu nije bilo grejanja, pa je svaki vozač pored sebe imao kilo soli i mazali su prednja stakla kako ne bi ledila. Ovaj raritetni autobus je zajedno sa svojih 175 “kolega" iz Engleske u prestonicu stigao pre tačno 58 godina.

Umesto na Afričko tržište završili u Beogradu

Lejlandi su trebali da budu isporučeni na Afričko tržište, ali je igrom slučaja ceo kontigent završio u Beogradu. Nekadašnji ponos Beograđana voženi su do 1976. godine, a do danas je ostao samo jedan u voznom stanju, dok ostalih Lejlanda nema ni na otpadima širom sveta! Zanimljivo je da kada se ulazilo u krivinu ovim vozilom, vozači su morali da volan okreću čak devet puta!

Prvi Lejland na liniji 33

Što se tiče putnika Lejland je odslužio svoje, a danas služi za snimanje filmova, prevoz dece... Prvi Lejland koji je izašao na beogradske ulice bio je na liniji 33, od Zelenog venca do naselja Pionirski grad. Njegov garažni broj 477 i danas stoji na njemu, kao i stolice, volan, konduktersko mesto, relacija, broj, tabla koja pokazuje da li su mesta popunjena u autobusu, svetla i mnogi drugi detalji.

Lejlandi su imali motore od 6000 kubika, poluautomatski menjač bez kvačila i bili su teški po devet tona. Svi su bili obojeni u svetlo i tamno zelene boje, a imali su 25 mesta za sedenje. Autobusi su godinama u zimskom periodu radili bez grejanja i za tadašnje vreme su bili vanserijski. U prvoj turi Beogradu je isporučeno 75, dok je u drugoj pristiglo još 100 Lejlanda.

Dragan Stanimirović

Povezani tekstovi

Komentari(0)

sortiraj