Istočna Srbija skriveno blago domaćeg turizma

Zahvaljujući kompaniji Porsche SCG, ekipa makina.rs imala je jedinstvenu priliku da sa novim model Volkswagen Touareg obiđe prelepi deo istočne Srbije

Veliku zahvalnost na organizaciji ove rute svakako dugujemo i Milanu Gočmancu, jednom od osnivača udrženja „Upoznaj Srbiju“, koji je kao vodič našoj ekipi svojim znanjem dao nov ton istoriji naših podneblja. Sastanak sa novim nemačkim modelom i dvodnevnom avanturom bio je zakazan u zgradi Porsche SCG u Beogradu. Posle dobijenih instrukcija, palimo ljutu mašinu, koju smo ranije predstavili, i krećemo pravac auto-put, gde se isključujemo kod Ćuprije. Ovaj kraj je poznat kao velika ekološka oaza, a prvo mesto u kom smo stali bio je manastir Ravanica.

Milan Gočmanac

-U Srbiji postoji oblast koja se zove Moravska Srbija. Zalsužna porodica koja je stvorila takvu oblast je porodica Hrebeljanović - Lazarević. Prepuna hladnih vrela i vodopada, listopadnih šuma i brezuljaka, klisura gde možete naći prelepe manastire. U ovoj oblasti se nekada odigravao ceo kulturni i društveni život ondašnje Srbije. Često Srbi ni ne znaju kakva istorijska i prirodna bogatstva imaju na dohvat ruke. Moravska Srbija je divan primer da možete u jednom danu da obiđete i sagledate jedan deo naše istorije - kaže za makina.rs Milan Gočmanac.

Manastir Ravanica

Manastir je smešten na prelepoj ravni, ušuškan među strmim stenama odakle počinju Senjski rudnici. Manastir Ravanica sa crkvom posvećenom Svetom Vaznesenju Gospodnjem, sazidao je knez Lazar u 14. veku. Nije žalio sredstva kako bi podigao i na dostojnoj visini održao manastir u kome je želeo da ima sklonište i za života i posle smrti. U ravaničkoj povelji naročito se naglašava da je sve što pripada manastiru sam otkupio i dobrovoljnom promenom imanja pribavio.

Posle Kosovske bitke i Lazareve pogibije 1389. godine i prenosa njegovih moštiju iz prištinske crkve Vaznesenja u Ravanicu 1392, manastir postaje mesto hodočašća. Najveći broj poznatih pesama posvećen Kosovu nastao je uz Ravanicu. U okviru manastirskog kompleksa nalazi se prodavnica sa biljnim preparatima, melemima i ostalim proizvodima koje prave njegove monahinje.

Krupajsko vrelo

Put nastavljamo ka Krupajskom vrelu. Ovo mesto predstavlja jednu od prirodnih retkosti i obeležja ovog kraja. Svojom jedinstvenom lepotom, koje na površini stvara kraško jezero, neodoljivo mami u carstvo šuma, voda i čistog planinskog vazduha. Lekovite vode termalnog izvora, koje se mešaju sa hladnom izvorskom vodom Krupajskog vrela, upotpunjuju sliku ovog bajkovitog predela.

Krupajsko vrelo se nalazi u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, između sela Milanovac i Krupaja. Do njega se može doći pristupačnim asfaltnim putem, a prilikom posete može se probati i zdrava hrana, kao i specijalitet kuće pastrmka iz ribnjaka.

Manastir Gornjak

Posle Krupajskog vrela stižemo u manastir Gornjak. Rušili su ga i palili, pljačkali njegove dragocenosti, odvodili monahe, a on je ponovo nicao, tu pored Mlave, prilepljen uz kamene strmine planine Ježevca. Manastir je dobio ime po vetru gornjaku koji duva ovom dolinom i čuvao je velike dragocenosti u svojoj riznici - povelju kneza Lazara, povelju patrijarha srpskog Spiridona, barjak cara Dušana, čašu kneza Lazara, sa ugraviranim inicijalima… Nažalost, tih dragocenosti više nema u manastiru. Gornjak je takođe zadužbina kneza Lazara podignuta 1378. godine, kada izdata i osnivačku povelju, a patrijarh Spiridon je svojom duhovnom vlašću to potvrdio.

Borsko jezero

Okrećemo ključ Touarega i dolazimo do poslednje stanice prvog dana našeg putovanja Borskog jezera i hotela Jezero. Jezero je nastalo 1959. godine pregrađivanjem Brestovačke reke, podizanjem brane i akumulacijom vode manjih rečica. Zahvata površinu od 30 hektara, a dubina vode dostiže čak 48 metara. Voda je prvenstveno namenjena rudarsko-industrijskim pogonima u Boru, ali istovremeno omogućava i razvoj turizma.

U letnjim mesecima idealno je za kupanje, pa je svojevrstan magnet za kupače. Na obalama jezera nalazi se nekoliko uređenih betonskih, šljunkovitih i travnatih plaža. Okruženo je listopadnim i četinarskim šumama, zelenim proplancima i livadama. U njega se redovno pušta po nekoliko tonа riblje mlаđi sа ciljem dа se obogаti i povećа riblji fond. Upravo zato, Borsko jezero sa svojom čistom i prozirno bistrom plаninskom vodom omiljeno je mesto sportskih ribolovaca.

Felix Romuliana

Posle noćenja i odmora put nastavljamo drugog dana ka Felix Romuliani carskoj palati. Podignuta je po zamisli rimskog imperatora Galerija Maksimilijana, na prostranom platou Gamzigrada, u blizini Zaječara. Galerije, rođen u ovoj oblasti, palatu je podigao u 3. i 4. veku sebi i svojoj majci Romuli, po kojoj je i nazvao. Pripada posebnoj kategoriji spomenika rimske dvorske arhitekture. Palatu okružuju snažni bedemi koji su štitili sam grad.

Komunikacijom koja je spajala istočnu i zapadnu kapiju, prostor unutar bedema je podeljen na dva dela sa različitom namenom. Severnu polovinu obuhvata kompleks carske palate sa malim hramom i monumentalnim žrtvenikom, dok se na južnoj polovini nalaze objekti za javnu upotrebu, veliki hram sa dve kripte pravougaone osnove i terme, i objekti za opsluživanje palate. Objekti su bogato ukrašeni freskama, štukaturom, podnim mozaicima sa figuralnim i geometrijskim motivima.

Od prve decenije 4. do sredine 6. veka u nekoliko mahova menjaju se naziv, izgled i osnovna funkcija. Već u drugoj polovini 4. veka Romulijana je zapuštena palata, a posle provale Gota i Huna postaje malo vizantijsko naselje koje se pod nazivom Romulijana pominje u spisku mesta obnovljenih u vreme Justinijanove vladavine. Gamzigradski dvorac je poslednji put oživeo kao utvrđeno srpsko naselje u 11. veku. Ova lokacija je 2007. uvrštena u Listu svetske kulturne baštine UNESCO.

Vrelo Grze

Poslednja stanica ove nesvakidašnje avanture je vrelo Grze. Nalazi se nedaleko od Paraćina i nezasluženo je zapostavljeno bogatstvo Srbije. Mnogi nikada nisu čuli za vrelo Grze, kao ni za fascinantnu modrozelenu boju reke Grze. Ima nekoliko izvora, ali oni koji su ih sve obišli, tvrde da je izvor pod bukvom najlepši. Pravo uživanje je u prelepom padu modrozelene vode u slapovima, a šetnja Stazom zdravlja, kao i kačenje katanca na Mostu ljubavi i obližnja pećina, su samo mali deo posete ovom vrelu koje ostavlja bez daha.

Dragan Stanimirović

Komentari(0)

sortiraj Datum Popularnost

×

Hvala na komentaru, nakon moderacije će biti objavljen.

Ok

×

Popunite obavezna polja.

Ok

Ime

E-mail

Komentar

Posalji komentar Ostavite komentar