01. Feb
0
Šemik - Neverovatna putovanja jednog Danca i njegove Škode
Danski istraživač putuje uzduž i popreko Evropom u svojoj Škoda 110 L već trideset godina. Zašto svoj automobil zove Šemík, po konju iz poznate češke legende i koliko je daleko otputovao
-
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
Podeli
Putovati petnaest ili dvadeset hiljada kilometara tokom jednog odmora? Ništa lakše za Tue Pol Halvorsen. Njegov automobil je već prešao trista hiljada kilometara!
-Odmalena su me fascinirali automobili. Skupljao sam članke,
slike i knjige o njima - počinje sedamdesetogodišnji Danac koji je do penzije
zarađivao za život kao vozač autobusa u Kopenhagenu. Godine 1984. prvi put je
otišao u tadašnju Čehoslovačku na jednonedeljni odmor.
-Dok sam čekao vizu u ambasadi u Kopenhagenu, za oko mi je
zapao automobiliski časopis koji je obrađivao istoriju brendova Laurin & Klement
i Škoda. Naravno da sam znao da postoje češki automobili, štaviše, oni su već
tada bili jedan od najpopularnijih brendova u Danskoj. Ali nije bilo puno
informacija o njima na danskom. Kada sam se vratio s putovanja, počeo sam više
da istražujem - objašnjava.
Pričajmo na danskom
Tako je napisao letak o Škoda automobilima na jednoj
stranici, koji je poslao Motokovu, kompaniji koja je izvozila automobile iz
socijalističke Čehoslovačke pre 1989. godine. I dodao je zahtev za posetu Škoda
muzeju. Nije baš očekivao da će od toga biti nešto, ali nakon otprilike šest
meseci stigao je odgovor od danskog uvoznika češkog brenda sa telefonskim
brojem u Pragu i imenom osobe s kojom bi trebalo razgovarati.
-Bio sam prilično nervozan i proveo sam nekoliko dana
uvežbavajući svoj govor na nemačkom u svojoj glavi. Bio je to moj prvi
inostrani telefonski poziv i to na stranom jeziku. Došao sam do kontakt osobe i
nakon nekoliko rečenica je rekao: „Pričajmo na danskom!“ Ispostavilo se da je
radio u ambasadi u Kopenhagenu i da je živeo nekoliko ulica dalje od mene.
Takoreći, bili smo komšije - smeje se Pol.
Put u Prag bio je uspešan, kao i poseta muzeju u Mlada
Boleslav i fabrici Tatra u Koprivnicama. - Nažalost, nisu me odveli u
proizvodnju u Boleslavu. Bilo je to striktno zabranjeno za javnost jer se
spremala premijera potpuno novog modela – kaže Pol. Taj automobil je bio Favorit.
Petnaest godina u
dvorištu
Nešto stariji model, Škoda 110 L, osvojio je njegovo srce.
Kako je stigao do njega?
-Zahvaljujući danskom uvozniku koji je u svojim materijalima
objavio moj članak, stupio sam u kontakt s klubom vlasnika Škoda automobila i
ubrzo nakon toga postao član, iako nisam imao češki automobil. Osim toga,
postao sam urednik njihovog klupskog časopisa i počeo da dajem svoj doprinos.
Jednog dana stiglo je pismo od danskog dilera u kom je rekao da ima staru 110 i
pitao da li bi iko u klubu bio zainteresovan. Prvobitni vlasnik je umro, a
automobil je, sa samo sedam hiljada milja na satu, stajao u njegovom dvorištu
petnaest godina. Da, pogađate, kupio sam auto 1994. godine.
Auto je tada već imao dosta rđe, ali jedan od Halvorsenovih
prijatelja, vešt mehaničar, to je popravio. Od tada su Pol i njegov automobil
nerazdvojni, provodeći praktično sve svoje praznike u Češkoj Republici,
Slovačkoj i mnogo, mnogo dalje.
Štaviše, Tue Pol Halvorsen pronašao je elegantno rešenje za
servis takvog veteran - početna tačka svakog od njegovih dugih evropskih
putovanja je prijateljski servisni centar u Usti nad Labem u Severnoj Češkoj.
Obično je to bila i krajnja tačka njegovih putovanja, kako bi njegova Škoda 110
L dobila najbolju negu. Možda zato automobil nikada nije imao veći kvar.
Sve je osvetljeno
Pol je otišao u penziju 1998. godine, a to je imalo jednu
pozitivnu posledicu, počeo je sve duže da putuje. Četiri nedelje, zatim sedam,
pa dva ili čak tri meseca. Ni 2005. nije bila drugačija, a zatekla ga je u
istraživanju srednje Evrope.
- Tada vam nije bila potrebna viza za ulazak u Ukrajinu. I
slučajno sam se našao u Poljskoj, nedaleko od granice. Pa zašto ne otići u
Ukrajinu - objašnjava Pol.
Tako je počeo da luta izvan područja Češke, Slovačke, Poljske
i Mađarske. Dve godine kasnije vratio se u Ukrajinu.
-Upoznao sam mladog Ukrajinca koji je studirao u našoj
zemlji. Pričao mi je o američkom filmu pod nazivom „Everything Is Illuminated“,
koji govori o čoveku koji želi da pronađe svoje korene. Vozi se po Ukrajini s
prijateljem u starom trabantu i sanja da pronađe “super autoput” do Lucka.
Odlučio sam da i ja to želim da otkrijem. Pa sam krenuo. Čak sam stigao i do
mesta gde je film sniman.
Želeći da vidi Kijev, nastavio je prema istoku. Tamo se
prisetio filma „Bojni brod Potemkin“, koji je gledao kao dete, i odabrao Odesu
kao sledeću destinaciju. Na kraju je stigao do Donjecka, pre nego što se vozio
kroz Krim do Rumunije i vratio se kući.
Kreni na sever, Šemík
Sledeće godine je ponovio svoj pohod na Krim.
-Izgubio sam naočare dok sam plivao u moru. Lokalna legenda
kaže da ako nešto izgubite u Crnom moru, to će biti izbačeno na obalu s druge
strane Bosfora. Tako sam sledeće godine krenuo u potragu za svojim dragocenim
naočarama, putujući kroz Istanbul do Ankare i preko Bugarske i Rumunije do
Češke - kaže on.
Pretprošle godine, njegov put je bio nešto kraći, ali ovaj
put je krenuo na sever.
-Sve je bilo zatvoreno zbog Covida, ali u jednom trenutku
Norveška se otvorila na otprilike dve nedelje. I nikad nisam bio na North
Capeu, koji se često opisuje - iako verovatno pogrešno - kao najsevernija tačka
u Evropi. Tako sam otišao tamo, okrenuo se i vratio nazad. Na ovom putovanju
otkrio sam najveću slabost svog pouzdanog konja: grejanje nije napravljeno za
uslove u Norveškoj, priseća se. Inače mu auto savršeno stoji, čak i više
od modernih automobila. Moj Šemík je mali, ali smatram da je prilično udoban.
Uostalom, sedim na tom sedištu poslednjih trideset godina, tako da sam se
savršeno uklopio - smeje se danski istraživač. Tue Pol ima radio u svom autu,
ali ga obično ne uključuje - kaže da radije razmišlja dok vozi.
Pazite se sportski
automobili, dolazi Šemík
Svakakve mu čudne ideje padaju na pamet dok vozi.
-Godinu dana nakon što sam saznao za Šemik i odlučio sam da
tako nazovem svoj auto, odvezao sam se u selo Neumetely, gde se nalazi spomenik
mitskom imenjaku automobila. Naravno, tamo sam nas i slikao. To nije bio
problem. Ali tada mi je pala na pamet ideja da napravim sličnu fotografiju s
autom na Vyšehradu. Parkirao sam ispred kapije i otišao da izvidim područje:
nisam primetio znak na kom piše da nemaju pristup civilna vozila, iako je
unutra bilo puno ljudi i nekoliko parkiranih automobila. Iskoristio sam priliku
i ušao. Nakon nekoliko fotografija, zaustavio me policajac. Nije puno govorio
engleski, a ja još manje češki, ali pokušao sam da mu objasnim zašto sam to
učinio. Bio je beskompromisan i insistirao je na novčanoj kazni. Odveo sam ga
do zadnjeg dela auta da mu pokažem pločicu s imenom. Brzo je shvatio, nasmejao
se i pustio me. To je snaga legendarnog imena u Češkoj – rekao je Pol.
Dodaje još jednu smešnu priču koja se desila na putu koji
vodi od grada Karlovy Vary do autoputa. Ograničenje brzine je sedamdeset
kilometara na sat.
-Šemík je brz. Mislio sam da ću ići sedamdeset, možda
sedamdeset pet. Odjednom vidim Porsche 911 sa velikim spojlerom i Ferrari 250
ispred sebe. Došli smo iza njih, a u ovakvim situacijama ne mogu da kontrolišem
Šemíka, on radi šta hoće. Pretičemo ih oko 85 kilometara na sat, kad vidim policiju
s radarom ispred mosta. Gledali su u neverici i bili su toliko začuđeni da nisu
reagovali na vreme da nas zaustave. Šemík je spasio i dva sportska automobila,
jer su i oni vozili prebrzo, a njihovi vozači bi bili kažnjeni. Nakon nekog
vremena sustigli su me na autoputu i mahnuli mi, svi nasmejani. Imam puno
takvih iskustava sa svojim autom.
Proslavimo njegov
pedeseti rođendan
Za kraj, Tue Pol Halvorsen nam priča o jednom od svojih
snova.
-Jednog dana sreo sam neke od ljudi iz muzeja u Mlada
Boleslav i pitao ih postoji li način da saznam kada je tačno Šemík napravljen.
Bilo je to tokom dnevne smene 8. novembra 1976. Već neko vreme govorim svima da
treba da se pripreme za proslavu: 8. novembra 2026. kada ćemo proslaviti
Šemíkov pedeseti rođendan! Biće to na parkingu ispred muzeja Mladá Boleslav, a
momci iz ŠKODA će kupiti kobasice i pivo. Stvar je u tome što im to još nisam
rekao - zaključuje Tue Pol.
Zašto se zove Šemík
Uto Pol Halvorsen svoju ŠKODA 110 L naziva Šemík. Zašto?
-Nakon što sam otišao u penziju, proveo sam nedelju dana kod
prijatelja u Pragu. Tamo sam otkrio knjigu o češkim legendama i čitao o
poglavici po imenu Horymír i njegovom konju Šemiku. Prema legendi, konj je
spasio život svom gospodaru tako što je silno skočio s bedema kraljevske palate
u Vyšehradu u Pragu. Možda je to samo legenda, ali sam odlučio da svoj
automobile nazovem Šemik - kaže Pol.
Čak je na zadnju stranu automobila pričvrstio pločicu s imenom.
Komentari(0)