​Egnatia odos, auto-put koji je približio Jonsko more

Preko sedam gora i sedam mora... Tako nekako je izgledalo putovanje do Krfa, Lefkade, Parge i ostalih mesta u Jonskom moru pre izgradnje auto-puta Egnatia odos

- Znaš li ti čoveče koliko je to hiljadu kilometara? - Nije hiljadu. - Nego koliko? - Pa 915 do Igumenice. Ali ima sad ovaj novi auto-put.

Ovako su počeli pregovori između mog supruga i mene oko odlaska automobilom na Jonsko more. „Preglasana“ sam i odluka je pala, idemo. Ponavljala sam kao recitaciju - dobro, nije to strašno, to je samo 300 kilometara više nego do Soluna, ali to Jonsko more, pa ta plava boja... Teško mi je išlo, ali sam nekako ubedila sebe da je taj odlazak odlična ideja. Dobra stvar je, da je od ovih 915 kilometara, 650 auto-puta.

Najskuplja investicija u Grčkoj

Odmah po ulasku u Grčku pojavljuje se putokaz za „ovaj novi auto-put”, Egnatia odos (Grci izgovaraju Ignacija). To je grčki deo međunarodnog pravca E90, koji ide od luke Igumenica do grčko - turske granice, ukupne dužine 670 kilometara. Izgradnja je počela 1990. godine i trajala je dve decenije. Bilo je potrebno probiti 76 tunela ukupne dužine od 99 kilometara i izgraditi 1.650 mostova i vijadukta, jer auto-put prolazi preko grčkog planinskog pojasa, planina Pindos i Vermio. Tokom izgradnje pojavio se još jedan tehnički problem. Naime, dva puta godišnje se od planine Pindos ka planinama Albanije odvija migracija mrkog medveda. Trasa auto-puta je pretila da prekine prirodnu putanju, pa je pet godina traženo rešenje. To je najskuplji projekat ikada rađen u Grčkoj. Troškovi su dostigli 5,9 milijardi evra.

Stanište medveda

Bilo je pravo uživanje voziti ovom saobraćajnicom. Brojala sam tunele kao malo dete i pratila natpise koji su se pojavljivali na dispejima. Jedan od natpisa je uporozorenje da vozite pažljivo, jer nailazite na stanište medveda. Kažu da nije zabeležen nijedan slučaj medveda auto-stopera, ali svakako treba biti oprezan. Uzbrdica, tunel, krivina, nizbrdica, pa tako više puta. Smenjuju se predeli kao sa reklama za švajcarske čokolade. Posle dvadesetog tunela „counter” mi se pokvario, a već je postalo i normalno da ih toliko ima. U tunelu šljašte svetla kao u Las Vegasu. Neko bi rekao pa dobro, to je sve normalno, ali ako dolaziš iz zemlje u kojoj je ukupna dužina svih tunela око 14 kilometara, razumljivo je čemu ovoliko oduševljenje. E, iza onog brda je more, ko ga prvi vidi ima sladoled. Ali vraga, ta brda kao da su se razmnožila. Konačno ugledasmo nepregledno plavetnilo i Igumenicu u daljini. U luku se ulazi kao u pit stop, jer je tu kraj auto-puta, i svi malo zaborave da uspore jer se dive prizorima koji ih okružuju. Prevalismo mi tih 915 kilometara bez većeg napora. Mogu slobodno da kažem da 300 kilometara, koliko ima od uključenja na auto-put Egnatia do luke Igumenica, nismo ni osetili.

Osećala sam grižu savest zbog argumenata koje sam iznosila protiv ovog putovanja. Naravno, to nikad nisam priznala, ali sam već sledeće godine na pitanje da li ćemo opet na Jonsko more, bez zadrške odgovorila: - Pa mora, nismo prebrojali tunele!

Tekst

Biljana Nikolić

• Egnatia odos
• auto-put

Komentari(5)

sortiraj Datum Popularnost

Nikola M 06:39 | 13.06.2017

Nako ove pri?e nema druge, moramo isprobati Egnatia Odos. Hvala na svim zanimljivim podacima.

2 0 odgovori

×

Hvala na komentaru, nakon moderacije će biti objavljen.

Ok

×

Popunite obavezna polja.

Ok

Ime

E-mail

Komentar

Posalji komentar Ostavite komentar