Arhitektura je moj život - Intervju Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda

Kao dete nikada nisam razmišljao o nekoj drugoj profesiji, već je arhtektura uvek bila moj jedini izbor, kaže Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda za www.beogradskigraditelj.com

22. Feb 0

Dragan Stanimirović
    foto: GRAD BEOGRAD - BEOINFO
    Podeli




Bavili ste se istraživanjem savremene arhitekture i urbanizma, objavili ste veći broj tekstova u domaćim i stranim časopisima i gostovali kao predavač na više fakulteta u Beogradu. Bili ste osnivač i glavni i odgovorni urednik najznačajnijeg regionalnog arhitektonskog časopisa Arhitekton. Pitanje se samo nameće - novinarstvo ili arhitektura?

- Časopisom koji smo jedno vreme uređivali pokušali smo da napravimo nešto što će osvestiti arhitekte na našem prostoru, ali im i pokazati strane trendove i dostignuća. Trudili smo se i da pokažemo da arhitekte u Srbiji imaju šta da kažu. Na taj način smo podigli most između Beograda i onoga što je najbolje u modernoj evropskoj arhitekturi. Iz te perspektive, to jeste novinarski posao. Međutim, ja sam pre svega arhitekta, arhitektura je moj život i ne vidim sebe u nekoj drugoj profesiji. Ipak, može se reći da sam često koristio svoje novinarsko znanje, kako bih pokazao šta je arhitektura i šta bi ona trebalo da bude.

Rođeni ste u Beogradu. Nakon završene XI beogradske gimnazije, upisujete Arhitektonski fakultet i stičete zvanje diplomiranog inženjera arhitekture. Danas se može reći da iza Vas stoje godine predanog rada. Šta je to što Vas je privuklo ovom pozivu?

- Arhitektura mi je bliska od rođenja. Sticajem okolnosti, moj otac je arhitekta, deda i pradeda su se bavili građevinarstvom, i zapravo nikada nijedna druga oblast nije uticala na mene kao što su to činili građevinarstvo i arhitektura. Odmalena sam razmišljao samo o arhitekturi kao o budućem zanimanju. Srećom, nisam se pokajao i siguran sam da je to bio pravi izbor. Upravo su mi ta saznanja iz ranih dana kasnije pomogla da steknem širi uvid u struku, ali i da dosegnem zrelost u arhitektonskom razmišljanju.

Autor ste više objekata i urbanističkih projekata, kako u Srbij, tako i u inostranstvu. Na šta ste najponosniji i zbog čega?

- Dok sam vodio arhitektonski biro, moji saradnici i ja smo imali puno posla. Veoma je teško doći do projekata koje ćete kasnije moći da nazovete baš svojim. Poznato je da zahtevi investitora znatno utiču na konačni ishod projekta. Međutim, smatram da se umešnost arhitekte vidi upravo u sposobnosti da pokaže investitoru da postoje i neke druge vrednosti, odnosno da ga ubedi da je moguće doći do arhitektonskog dela koje će pomiriti ideje projektanta i potrebe samog investitora. Od svojih autorskih objekata izdvojio bih pre svega sportski centar u Košutnjaku. To je možda baš zbog toga što sam uspeo da ubedim investitora, a to je u ovom slučaju bila Republika Srbija, da je moguće napraviti arhitektonski vredno i atraktivno delo, koje će u isto vreme biti i funkcionalno i u granicama planiranih troškova gradnje.

Taj objekat je specifičan po tome što je potpuno sačuvano prirodno okruženje u kome se nalazi, te se on ni iz aviona ne može primetiti. Svaki od šest objekata ima zeleni krov koji je u funkciji rekreativnog prostora, koji polazi od samog terena i završava se iznad objekta. Kontura objekata je bila pravi arhitektonski izazov i zahtevala je da se sačuva što više postojećih stabala, kako bi se u najmanjoj mogućoj meri uticalo na taj ekološki zdrav prostor, koji obezbeđuje kiseonik za čitav Beograd.

Na sednici Skupštine grada 4. marta 2019. godine, izabrani ste za glavnog urbanistu Grada Beograda. Uprkos kratkom vremenu na ovoj funkciji, učinili ste mnogo za Beograd. Možete li ukratko da nam kažete šta je urađeno i šta će se tek preduzimati kako bi prestonica u arhitektonskom smislu bila još lepša i privlačnija kako Beograđanima, tako i posetiocima našeg grada?

- U Beogradu ima puno projekata. Glavni akcenat u arhitektonskom delovanju upravo je na izgradnji i rekonstrukciji javnih prostora. Ideja je da se svi javni prostori urede na najsavremeniji način, kako bi bili arhitektonski vredni, ali i poželjni i za Beograđane, i za goste našeg glavnog grada. Ove prostore ljudi treba da dožive na poseban, drugačiji način, da tu borave, bave se umetnošću i da ih svaki asocira na neko kulturno dešavanje.

Neke od takvih prostora smo nedavno završili. U Parku vojvode Vuka smo napravili malu binu, scenu za mlade umetnike, decu, koja izvode muzičke numere i pozorišne predstave. Nedavno smo završili i Plato Raše Popova, koji je takođe namenjen pozorišnim predstavama i muzičkim koncertima. Trg republike je lokacijski najznačajniji projekat koji smo do sada završili. Više održanih manifestacija nam je pokazalo potencijal ovog prostora i potvrdilo opravdanost arhitektonskog rešenja.

Savski trg...

Savski trg je po svojoj površini najveći trg u Beogradu. On u budućnosti treba da dobije pravi sadržaj i pravu svrhu. S obzirom na to da je u njegovom zaleđu uveliko odmakla izgradnja Beograda na vodi, možemo očekivati da će to biti novi centar grada, koji će Beograđanima ponuditi niz novih mogućnosti. Verujemo da će postati i jedno od najatraktivnijih mesta kako za boravak i odmor preko dana, tako i za razne kulturne događaje. Nekoliko objekata vrhunske arhtekture je već u pripremi ili na početku izgradnje. Pomenuću samo neke od njih, kao što su Gradska galerija na Kosančićevom vencu, Muzej grada u Resavskoj ulici i mnogi drugi objekti koji će svojom arhitekturom pokazati umeće srpskih arhitekata, ali i volju i spremnost Grada Beograda i Republike Srbije da kao nikada do sada investiraju u savremenu arhitekturu i objekte kulture.

Linijski park...

Kada je reč o uređenju javnih prostora, ovo je najznačajniji projekat koji je pred nama. On obuhvata potez od Beton hale u Karađorđevoj ulici do Pančevačkog mosta. Tu ćemo imati 4,6 kilometara izuzetno atraktivnog javnog prostora, delo pedeset pet mladih arhitekata, koji su izradili idejna rešenja za deset celina. Upravo ulazimo u sledeću fazu, gde sa jedne strane pripremamo materijal za dalju izradu projektne dokumentacije, a sa druge strane završavamo plan detaljne regulacije. Od tog projekta očekujemo puno, s obzirom na to da je ovo veoma značajan prostor i za grad i za njegove građane. Zato smo sigurni da će nakon izgradnje Linijskog parka čitav Dorćol, odnosno čitav taj deo Starog grada i Palilule, doživeti potpunu transformaciju u najpozitivnijem smislu.

Imamo utisak da je, pored ovih mnogobrojnih urbanističko-građevinskih projekata, Beogradu preko potrebna bar jedna velika marina, koja bi bila uređena po svim standardima. Već postoji plan izgradnje Marine Ada Ciganlija u Čukaričkom rukavcu. Kada se očekuje njegova realizacija?

- Beogradu su svakako potrebne marine. Sve više građana poseduje ili bi volelo da ima neko plovilo. Svesni smo činjenice da moramo da im obezbedimo odgovarajuće kvalitetne prostore. Marina na Adi Ciganliji je jedan od projekata na čiju realizaciju čekamo već nekoliko godina, i nadamo se da će uskoro do toga i doći. Svakako, imamo i nekoliko prirodnih marina. Jedna od njih je Marina Dorćol, gde uskoro treba da počne i izgradnja poslovno-stambenog kompleksa, samim tim i uređenje te marine, koja će biti jedna od najvažnijih u samom centru grada. U skorijoj budućnosti očekujemo i realizaciju kompleksa oko Brodogradilišta Beograd na Novom Beogradu, gde takođe već postoji marina. Jednog dana, ako Luka Beograd bude potpuno iseljena i na tom mestu izgrađen kompleks, biće to najveća gradska marina. Tih prostora imamo i oni su svi u pripremnoj fazi, a pred nama su godine u kojima će ove ideje sasvim sigurno biti realizovane.

Građevinarstvo je u Beogradu jedna od najznačajnijih direktnih i indirektnih privrednih grana. Podatak da je u glavnom gradu trenutno „podignuto“ oko 300 kranova, zaslužuje svaku pohvalu. U Evropi se kotiramo kao jedno od najvećih gradilišta. Da li se zna koliko trenutno ima gradilišta u prestonici i koliko su ona značajna za nju?

- Proporcionalno broju stanovnika, naša prestonica je danas najveće gradilište. To znači da se najviše kvadratnih metara po glavi stanovnika gradi upravo u Beogradu. Naš Gradski sekretarijat za urbanizam samo za godinu dana izda građevinske dozvole za preko million kvadrata. Ako tome dodamo i dozvole koje izdaju gradske opštine i Ministarstvo građevinarstva, možemo reći da se već neko vreme u Beogradu svake godine gradi oko milion i po kvadrata. Naš zadatak je da uradimo sve što je u našoj moći kako bismo održali taj nivo investicija i izgradnje. Sada konačno možemo da kažemo da je došlo vreme da se u Beogradu rekonstruišu sve javne površine i izgradi neophodna infrastruktura, čime ćemo dobiti grad kakav zaslužujemo. Podsećam da se dve decenije nije dešavalo ništa i Beograd je stagnirao, dok su drugi gradovi u okruženju napredovali. Međutim, ništa nije izgubljeno. Siguran sam da će u narednih nekoliko godina Beograd doći na prvo mesto u regionu po svom ekonomskom razvoju, lepoti i funkcionalnosti.

Stiče se utisak da će Beograd uskoro dobiti još jedan veliki i potpuno drugačiji centar grada. Reč je o Savskom trgu. Njegovom izgradnjom je ovaj deo grada povratio svoj sjaj, onakav kakav i zaslužuje. Šta će srpska prestonica dobiti novim trgom?

- Kao što sam rekao, Savski trg je trenutno jedan od najznačajnijih javnih prostora u izgradnji. Naš cilj je ne samo formiranje novog centra grada, već i stvaranje katalizatora za nove investicije u zaleđu Beograda na vodi. Svi znamo da je tu bila železnička stanica, koja svojom namenom i sadržajima nije podsticala razvoj profitabilnih sadržaja, značajnih ne samo za Grad Beograd i pojedinačne vlasnike, već i za državu u celini. Zbog toga smo sigurni da će nam novi prostor, osim zadovoljnih Beograđana, doneti i veliki pomak u investicijama. Na tom prostoru je ukrštanje linija 1 i 2 metro sistema, pa je to još jedan od razloga koji će ovom prostoru dati dodatne kvalitete i učiniti ga još atraktivnijim. Svakako je tu i jedan od najznačajnijih spomenika - spomenik Stefanu Nemanji, koji je izuzetno privlačan i za one koji žive u Beogradu i za one koji posećuju naš grad.

U planu je izgradnja novog pešačko-biciklističkog mosta od Ade Ciganlije do Novog Beograda. Ideja je da se njegovom izgradnjom Ada Ciganlija sačuva od automobila. U kojoj fazi je trenutno taj projekat?

- Pešačko-biciklistički most od Bloka 70a do Ade Ciganlije jedan je od zanimljivih projekata čija realizacija uskoro počinje. Činjenica je da veliki broj građana Novog Beograda i Zemuna automobilima dolazi do Ade Ciganlije, čime se povećava zagađenje, ali i stvara nepotrebna gužva u saobraćaju. Izgradnjom ovog mosta, dobila bi se prirodna i ekološka veza sa omiljenim prestoničkim izletištem. Sve ovo poboljšava gradsku infrastrukturu i izglede Beograda da u skoroj budućnosti postane pravi zeleni grad, grad sa više biciklista, biciklističkih staza, koridora za pešake... Zahvaljujući tome, možemo da najavimo realizaciju Plana održive urbane mobilnosti, kojim smo projektovali veće učešće biciklista i pešaka u svakodnevnom saobraćaju i smanjenje pritiska na saobraćajnice i ekologiju grada.

Svakako treba pohvaliti najavu premeštanja glavne autobuske stanice na Novi Beograd, čime će ovaj deo grada uskoro dobiti potpuno drugačiji izgled i postati veliko saobraćajno čvorište. Kako teku radovi i kada možemo očekivati otvaranje nove stanice?

- Radovi na izgradnji nove autobuske stanice u Bloku 42 teku po planu i pred nama je još nekoliko meseci radova. Sigurni smo da će ona već početkom naredne godine primiti prve autobuse, što znači da je lokacija u starom delu grada spremna za iseljavanje. Svi koji dolaze u Beograd mogu očekivati mnogo kvalitetniju uslugu na ovoj novoj lokaciji. U neposrednom okruženju će se nalaziti železnička stanica, koja će po broju putnika verovatno biti najznačajnija železnička stanica u Beogradu. Tu će biti stanica BG voza, a ceo kompleks imaće javne garaže. Planiramo da uvedemo sistem park and drive, gde ćete moći da ostavite vozilo, a zatim vozom ili autobusom odete na neku drugu lokaciju ili u drugi grad. Stvorićemo integrisani sistem, koji će u znatnoj meri poboljšati saobraćajnu povezanost svih delova Beograda.

Uporedo sa projektovanjem i izgradnjom velikih građevinskih objekata, u Beogradu se rekonstruišu i uređuju gradske pijace. Dobar primer je Palilulska pijaca, koja je izgrađena po najvišim evropskim standardima. Da li se već zna koja će sledeća pijaca zasijati u punom sjaju?

- Palilulska pijaca je bila prva u nizu projekata reknostrukcije i izgradnje novih, savremenih pijaca. Na redu je Kalenićeva pijaca, koja je jedna od tri najznačajnije gradske pijace. Ona će dobiti ne samo potpuno novu arhitekturu, već i potpuno novu funkciju. U Viškoj ulici je planirana javna garaža sa optimalnim brojem parking mesta za posetioce pijace i za stanare okolnih zgrada. Kalenić će biti poluotvorenog tipa i verujemo da će u arhitektonskom smislu prevazići Palilulsku pijacu. Planirano je da radovi počnu sledeće godine, a njihov završetak se očekuje najkasnije 2022. Sledeća je Bajlonijeva pijaca, koja se nalazi u samom centru grada. Ona će takođe imati više namena, s obzirom na to da se nalazi u neposrednom okruženju Skadarlije i nedavno rekonstruisaih ulica Cara Dušana i Džordža Vašingtona. Time ćemo dobiti još jednu savremenu pijacu, koja će istovremeno biti javni prostor, to jest trg. Podzemna javna garaža u blizini će obezbediti dodatna mesta za parkiranje, što će uz stanicu metroa pored same pijace, značajno poboljšati javni prevoz u ovom delu grada.

Koliko se vodi računa o starim beogradskim zdanjima i o kulturnom nasleđu?

- O starim zdanjima u Beogradu se veoma brine, naročito kroz svakodnevne kontakte sa Gradskim zavodom za zaštitu spomenika kulture. Zajedno pokušavamo da evidentiramo sve što se mora zaštititi kao kulturno nasleđe Beograda, kao i ono što može da podnese arhitektonske izmene ili promenu namene. Takođe, trudimo se da pratimo evropski trend spajanja starog i novog, koji se pokazao kao veoma uspešan, dok se sa druge strane planira uklanjanje objekata koji nemaju nikakav kulturno-istorijski značaj.

Beograd i arheologija...

- Arheologija nam je veoma važna. Uskoro započinjemo arheološka iskopavanja u Vasinoj ulici, kako bismo pokušali da pronađemo ostatke antičkog Singidunuma, koji se nalazio upravo na tom mestu. Tu je nekada prolazila glavna ulica Singidunuma i nadamo se da ćemo pronaći ono što arheolozi naslućuju, a to su vredni ostaci iz rimskog perioda - kako objekti sa mozaicima, tako i ostali artefakti koji se nalaze na oko dva i po metra ispod Vasine ulice. Ukoliko iskopine budu značajne, svakako ćemo te lokacije obezbediti u vidu trajne postavke na otvorenom, gde će moći da se vidi koliko su značajni i veliki istorija i kulturno nasleđe Beograda.

Beogradski metro - bliska budućnost ili dugoročna realizacija?

- Projekat metroa je trenutno najvažnija tema za sve gradske strukture. Uveliko se bavimo razradom plana prve metro linije, ali i planom detaljne generalne regulacije šinskih sistema. Nadamo se da ćemo već u drugoj polovini sledeće godine u Makišu otpočeti građevinske radove na pripremi lokacije za depo. Taj projekat će sigurno imati veliki značaj kako za razvoj Beograda, tako i za otpočinjanje radova na nečemu što je odavno trebalo da dobijemo.

Dosta ste putovali po inostranstvu. Koja je građevina ostavila najjači utisak na Vas?

- Obišao sam veliki broj arhitektonskih ostvarenja u mnogim zemljama. Ipak, ne bih isticao pojedinačne objekte, već ono što smatram najvećim dostignućem čovečanstva u arhitektonsko-urbanističkom smislu, a to je sam grad Pariz. Sumnjam da će u budućnosti nešto slično biti ostvareno na tako visokom nivou. Pre svega mislim na urbanističko rešenje samog Pariza, koje je sproveo Baron Osman uz pomoć Napoleona Trećeg. To je toliko uticalo na mene, da u svom urbanističkom radu u Beogradu pokušavam da primenim ono što je kroz vekove isprobano i dokazano kao najveće ljudsko dostignuće u ovoj oblasti.

Kakav Beograd biste želeli da vidite u narednih deset do petnaest godina?

- Voleo bih da vidim da svi javni prostori pripadaju građanima, uključujući i one sa posebnim potrebama. Takođe, želeo bih da na ulicama bude manje automobila, da su sve fasade rekonstruisane, da imamo bar još četiri nova muzeja, potpuno uređene obale reka, kao i desetine vrhunskih arhitektonskih zdanja. Pored ovoga, svakako bih želeo i potpuno gotov metro sistem sa sve tri linije, još tri izgrađena mosta... Možda ovo zvuči previše optimistično, ali sam siguran da ćemo sve to uspeti ako nastavimo ovim tempom. Voleo bih da za deset do petnaest godina sa ponosom kažemo da živimo u Beogradu, pravoj evropskoj prestonici, koja stoji rame uz rame sa Bečom i Budimpeštom, kao i sa mnogim drugim gradovima kojima se još uvek samo divimo.

Dragan Stanimirović - www.beogradskigraditelj.com

Povezani tekstovi

Komentari(0)

sortiraj